Iako uporno učimo da svoje telo posmatramo kao mašinu, istina je da smo daleko sličniji biljkama koje se razvijaju iz jedne klice. Naše telo obavijeno je fascijom, ali kada kažem obavijeno ne mislim u jednom sloju kao što smo obavijeni kožom. Fascija nas prožima, obuhvata svako tkivo i kao vrećica ga drži. Ona nema početak i kraj, već sve povezuje u jedan sistem. Drži nas na okupu.
I kako nas drži na okupu tako nam može pomoći i da se raspadnemo, ako o njoj ne brinemo. OKOK, preterujem s ovom slikom, nećemo se sigurno odjednom prosuti u parampardžad. Ipak, ako ste ikada imali bol koji se iznova vraća u neki deo tela (stopalo, donja leđa, neki zglob itd) pretpostaviću da je prećen utiskom sveopšte beznadežnosti i raspadanja.
A sada jedna instant lekcija o fasciji, jer ko ima vremena da čita sve ovo? (pisaću drugom prilikom više i detaljnije, a ako želite sami da istražujete mogu vas uputiti na tekstove, knjige, naučno-popularne ili naučno-stručne)
Fascija je svo meko vlaknasto tkivo koje se razvija skoro od začeća i iz kojih se razvijaju svi drugi sistemi u organizmu i daje nam oblik. Iako uporno učimo o svom telu kao o nekoj mašini (ponavljam se, znam), gde su neki delovi nakačeni na neke druge delove i jedni se pomeraju nezavisno od drugih, sve zapravo izgleda mnogo drugačije. Svaki deo povezan je sa svakim drugim delom zahvaljujući ovom veličanstvenom arhitektonskom remek delu i kada se nešto desi u jednom delu to itekako može proizvesti (na primer, ne nužno) bol u drugom delu tela – nivo: povreda malog prsta na nozi može prouzrokovati bol u vratu.
Kako da fascija bude zdrava i vesela?
Iako se struktura fascije razlikuje u zavisnosti od toga gde se nalazi i koja joj je funkcija, možemo primeniti jedno pravilo za održavanje fascije vitalnom. Iskoristiću zgodnu analogiju sa truleks krpom koju ste koristili neko vreme i onda ostavili da se suši, nakon čega je postala veoma kruta i lomljiva. Ili još bolje sunđer – znate kako ima onu elastičnost kada je vlažan i brzo vraća oblik. Poenta, fascija mora biti hidrirana.
I da, za to je potrebno dosta vode, ali to nije dovoljno. Ukoliko se dogodi problem u strukturi fascije, voda ne može dopreti do nekih delova, ili, zamislite crevo na kojem ste napravili čvor ili na koje ste zgazili. Voda ne može da prođe.
Kako se dešava problem u strukturi i kakve to veze ima sa sedenjem?
Kada opterećujemo telo na jedan te isti način (a telo je uvek pod opterećenjem, jer helou, gravitacija), mi iznova dehidriramo iste delove fascije. Zato i kažemo da su oblici u kojima smo stalno oni koji nas oblikuju. Da, to se može desiti i na druge načine, kroz povrede, stres itd, ali za potrebe ovomesečne teme vraćam se na sedenje. Sedenje je stavljanje tela u večito isti oblik, odnosno dehidriranje večito istih mesta. I ukoliko provedemo (kukulele nadam se makar da nije više od) 8 sati u jednom istom položaju – makar i pravilne posture (što je, budimo realni, dosta nerealno) – pogađajte kako ćemo završiti. Da, neki delovi jednostavno nikada neće dobiti ono što im je potrebno da živnu.
I nikakvo vežbanje od sat vremena dnevno ne može pomoći da se promene efekti višečasovnog provođenja vremena u istom položaju. Soriška, ali ne funkcioniše tako i zato se moramo svim snagama boriti da izdvojimo vreme za puno različitih pokreta.
I (ovo će sad biti strašno) naravno da nije dovoljno da vežbamo sat vremena, ali nije dovoljno ni da vežbamo jednu te istu stvar, jer kada pravimo iste pokrete opet telo dehidriramo na isti način. To jeste više nego dovoljno ukoliko želimo da se u toj stvari usavršimo u nekom pogledu, ali nije dovoljno ukoliko želimo da održimo svoju mobilnost, integritet i elastičnost.
Ono što može da nam pomogne je da uvedemo više kretanja i to na različite načine i različitim tempom. I umesto da trčimo po propusnice za različite vrste veoma intenzivnih treninga, bolje bi bilo da uvedemo što više tzv. prirodnih pokreta, čest pokret, ali umeren. Šetnja (s prijateljima, taman se vidite, ili sa saradnicima, dosadni sastanci dobiju smisao, udomiš psa pa nemaš izbora nego da izađeš), šetnja s različitim teretom (konačno razlog da odeš na pijacu peške i nakupuješ brdo sezonskog povrća i voća, podržiš ljude koji se smrzavaju na hladnoći umesto podrške supermarketima koji neće da plate više od dve kasirke itd), brza šetnja ili šetnja sa ciljem (ko će da pokupi više kestenja ili jesenjg lišća – jer imaš decu, a i oni imaju fasciju pa ih zezneš da se kreću a pride ih i izmoriš dobrano) i tako dalje.
Ipak, ukoliko je fascija već zablokirana na nekim mestima, teško nam je da uvedemo različiti set pokreta tek tako. U tim slučajevima dobro bi bilo raditi sa ljudima koji su svesni ovoga i posmatraju telo u celosti (odnosno ne rešavaju lokalni problem samo lokalno). Opet, joga je super jer zaista radi na ovome, pogotovo kada instruktorke i instruktori to znaju pa menjaju tipove i dinamiku pokreta.
50 nijansi sedenja 1: Problemi sa sedenjem
50 nijansi sedenja 2: Sedenje vas ubija