O kojoj fleksibilnosti se tu zapravo radi

Stvarna opasnost ne mora da postoji da bismo se osećali ugroženo. Ako nam se takve stvari dešavaju i sprečavaju nas da se nosimo sa svakodnevnim situacijama, moguće je da treba da poradimo na vežbanju našeg autonomnog nervnog sistema. Neke od načina nudi joga, ali i drugi tipovi vežbanja i rada u telu.

To kako mi reagujemo na spoljašnje, ali i unutršanje okruženje, rezultat je i rada našeg autonomnog nervnog sistema. Pre svega, dveju grana – simpatičkog i parasimpatičkog nervnog sistema.

Dok je simpatički zadužen da nas pripremi za bori se ili beži situacije, parasimpatički nas priprema za odmori i vari stanja.

Oni nas na ove reakcije pripremaju tako što će – u zavisnosti od situacije – osloboditi određene hormone koji će ili povisiti krvni pritisak, ubrazati puls i omogućiti da udišemo više vazduha angažovanjem više pomoćnih disajnih mišića i disanjem vrhovima pluća (simpatički) ili sniziti pritisak, smanjiti broj otkucaja u minuti i omogućiti prirodan tok krvi kroz naš organizam (parasimpatički).

Simpatički tako mobiliše sve neophodne resurse da se borimo ili bežimo, dok sve ostale svodi na minimum, te se u ovim situacijama – iako postajemo snažniji i brži – možemo zapravo zaglupeti ili – što je meni posebno zanimljivo – pokazati neprijateljstvo prema ljudima oko nas, odnosno, izgubiti naše socijalne veze.

Zaglupljivanje: setite se situacije kada vas neko iznervira toliko da krenete da se tresete, ali niste spremni da smislite pametan odgovor u trenutku, već tek nakon nekog vremena kada ste se “ohladili”.

Parasimpatikus, sa druge strane, neguje dobre međuljudske odnose, opušta nas i čini da se osećamo sigurno, bezbedno, a što je posebno povoljno – naš organizam dovodi u stanje u kojem nesmetano može da izgrađuje imune ćelije.

Rekli bismo možda je parasimpatički nervni sistem, te posebno njegov glavni pomagač – veličanstveni živac lutalac – daleko važniji i superiorniji. I jeste i nije. Važna su nam svakako oba, ali se postavlja pitanje koliki je odgovor simpatikusa nama zaista potreban danas. Da, nekada kada je čovek živeo u divljniji i bežao od raznih grabljvica možda je trebalo da mobiliše toliko energije da spase živu glavu, ali danas, da li nam je danas to potrebno?

I ako se desi, ovaj za nas prekomeran odgovor nervnog sistema i mobilizacije našeg čitavog organizma šta to nosi sa sobom?

Sama stresna reakcija nije loša po sebi i može nam koristiti. Energizovanje organizma koje pokreće simpatikus nam sigurno pomaže u svakodnevnim aktivnostima, sportu, igri, entuzijazmu u svakodnevnim aktivnostima. Ali, prekomerna reakcija (opasnost ne postoji ili nije tolika kolikom je percepiramo) iz koje nismo sposobni da se vratimo, ohladimo, ili nam treba baš puno vremena za to, može da nas dovede u stalni osećaj iscrpljenosti.

Ono što mi zato treniramo jeste fleksibilnost autonomnog nervnog sistema – odnosno prelazak između različitih stanja. Pažljivom stimulacijom jednog u bezbednom kontekstu proizvešćemo i odgovor druge grane nakon prestanka aktivnosti. Na primer, ako stimulišemo simpatikus kroz trening borilačkog sporta, ali i izdvojimo vreme da odmorimo i opustimo se nakon toga.

Drugi, možda malo brži način je rad na parasimpatikusu putem njegovog izvršnog nerva, pomenutog lutaoca. Lutalac ima brže paljenje i pretpostavlja se da je zbog toga lakše raditi sa njim.

A rad na lutaocu je i daleko pristupačniji jer vam ne treba apsolutno ništa što već nemate: dah i telo. Vežbe disanja sa produžavanjem daha, samomasaža lica, vrata, grudi i stomaka, pevanje, zviždanje, žvakanje, te lako istezanje i uvrtanje svi mogu pomoći odgovor parasimpatičkog nervnog sistema – sve stvari koje često radimo na jogi i kroz slične telesne prakse.

Ovde danas završavam, iako priča ne staje ovde. Polivagalna teorija pokušava da objasni kako se sve dešavaju ove reakcije i kako preciznije učestvujemo u regulaciji našeg raspoloženja. Ali za to bi mi trebalo malo više strana ; )

No, baš tom temom nastavljamo da se bavimo u okviru ovomesečne edukacije JKS zajednice, pa će vas možda zanimati da nam se pridružite. Pored 6 časova nedeljno (uživo + snimak časa 48h) zajednica dobija dodatni video materijal za izučavanje tehnika opuštanja i rada sa lutaocem, te vebinar-radionicu u kojoj ćemo dosta pričati o ovoj teoriji i psihofiziološkim aspektima vežbanja. Više na ovom linku.

Ovaj tekst deo je majskog serijala o benefitima joge, vežbanja pažnje i opuštanja za mentalno zdravlje. Drugi tekst pronađite na ovom linku, a treći ovde.