Beleške sa MYTT

Dobila sam priliku da pohađam još jedan kurs za instruktore joge – Modern Yogi Teacher Training & Certification – zahvaljujući stipendiji koju sam dobila od instruktorke koja ga vodi – Bri Džonson iz Heart+Bones Yoga. Učestovovala sam u konkursu, imala intervju s njom i ona me je odabrala zato što je imala utisak da imam zanimljive poglede na jogu, pokret i druge teme, a ja sam odabrala nju i taj kurs jer je to što nude zaista retko sadržajan, kvalitetan i kritički nastrojen program.

Moj prvi kurs za instruktore joge završila sam 2012. godine i od tad sam se dooosta promenila. I ja i moja praksa joge i još svašta usput. Ipak, joga je i dalje deo mog života, možda i više nego ranije. Ono što mi je falilo prvi put je sadržajnija edukacija u oblasti anatomije i biomehanike (iako sam baš puno naučila sama, potrebno mi je još), što ću sada dobiti, kao i refleksija o tome šta je joga, odnosno šta je joga danas za nas. Falilo mi je i još uvek mi fali zajednica sa kojom je moguće o ovome razgovarati na lokalu (kad kažem lokal mislim na nas koji delimo isti ili sličan jezik) – ima nas, ali teško da smo zajednica.

Pre početka kursa dobila sam zadatak da napišem svoja tri cilja za ovaj kurs. Nešto sam već ovde nabacila, a to su ove stvari koje su mi falile i moj odgovor na njih:

  1. Napredovati u znanjima iz anatomije i biomehanike – interesantno mi je i zanima me da znam više, ali mislim da je ovo znanje korisno ljudima koji žele da kreiraju održiviju i inkluzivniju praksu, a meni jeste cilj da se posvetim tome još više.
  2. Da se osnažim za i naučim što više načina na koji mogu da doprinesem promeni trenutne dominantne paradigme u jogi tj. gledanja na jogu kao na mrtvu tradiciju, gimnastičke veštine ili površnu duhovnost.
  3. Da doprinesem izgrađivanju osetljivije, hrabrije, nežnije i radoznalije zajednice.

I onda dolazim do toga zašto pišem ove beleške sada i ovde. Prvo, ne mislim da će ovo da čita masa ljudi, ali mislim da čita nekoliko – pa eto dovoljnog razloga za održavanje doslednosti tj. postavljanje moje odgovornosti prema vama. Drugo, ovo će biti moj prvi korak da doprinesem izgradnji zajednice tako što ću promišljati javno – radim to ovde a ne na društvenim mrežama jer želim promišljenost, što iz mog iskustva tamo često izostaje, kao i ton, namera koji se ne vide pa se tumači razno, učitava (ostavljam prostor za razvoj diskusije direktnim pisanjem meni na anica.joga@gmail.com)… Treće, pisaću ove male eseje kao neki domaći zadatak, moj proces učenja – što je uostalom i bila originalna namera mog bloga.

Beleške:

Joga kao živa tradicija.
Neuroni ogledala ili kako smo suštinski društvena bića
Zašto (više) ne govorim “ispravi se” 1 i 2