Dobrobiti vežbanja pažnje

Možda vam je neko već preporučio meditaciju kao idealnu vežbu za otklanjanje stresa ili nešto slično. Ipak, predrasude o tome da moraš da sediš mirno neko vreme su ti ogadile i samu pomisao na takvu vežbu. Zašto meditacija nije sedenje, zašto meditacija nije dovoljna, ali i zašto je jedno od najboljih i najdostupnih alata za brigu o svom mentalnom zdravlju i kako to radi (šta kaže nauka) – pročitajte ispod.

Dok sam šetala Fruškom gorom sa Markom prvi put nakon završetka policijskog časa više puta sam ponovila, jao jedva čekam taj odmor na Tari, ne mogu da dočekam, kad će više to… Na šta mi je on rekao: a zašto se ne fokusiraš na to što smo sada na planini i u šetnji, završili s poslom za danas, ne moraš da jedva čekaš nešto što će tek biti, uživaj sada

Ostala sam bez teksta.

Uvek mi je bezveze površno zvučalo to biti ovde i sada (kao, a gde sam nego ovde i sada), a uistinu sam ta osoba koja uvek svuda i nikad nigde. Evo i dok ovo kuckam razmišljam šta ću za ručak i koliko još strana imam danas da pročitam iz neke knjige, da mi je potreban odmor i preračunavam koliko još imam vremena da sedim na terasi pre nego što sunce zađe za zgradu…

Vežbanje meditacije je upravo to – koncentrišući um koji pokušava da dovede se dovede u isto vreme i mesto sa telom. Nekada koristeći usmerenja, ali i spoljašnje inpute – vizualizacije, pevanje, pokrete i položaje, pa i sedenje.

Sedenje ne volim, jer to već radim ceo dan i očigledno da to ne igra ulogu kod mene, pa mi je potrebna neka alatka kojom ću usmeriti pažnju na teloum da bude tu sada.

Ipak, ono što sam otkrila jeste da je meditacija samo još jedna vežba kojoj je potrebno još nešto da bismo benefite mogli iskoristiti u svakodnevnim situacijama (zavisi naravno šta vam je cilj, moj cilj je da sve ovo što radim mogu da iskoristim u svakodnevnim aktivnostima, životu).

Tu je negde uleteo i pojam mindfulness-a, koji se doslovnije prevodi kao sećanje. Objašnjenje nas upućeje na sećanje da budemo ovde i sada, ali i da negujemo neosuđivački odnos prema tome.

Ukratko: prepoznajem i dozvoljavam. 

Da se vratim na primer sa početka – u šetnji sam, pažnju usmeravam na sadašnji trenutak, gledam gde kazim, osetim prolećn miris šume, radujem se Klarinom poskakivanju i otkrivanju prirode, dopuštam da mi se telo i dah prilagode stazi.

Ipak – mislim na svoj godišnji odmor, ha! Evo ga, baš tu pokušavam da negujem radoznali, neosuđivački pristup i dozvolim te misli, pitam šta još. Šta još me možda odvede u to da saznam da sam zaista nedovoljno vremena izdvajala za odmor i da se osećam iscrpljeno. Znam i toliko – od kako učim o polivagalnoj teoriji pogotovo – da kada uđem u stresna stanja ona kidnapuju potencijal nervnog sistema za opuštanjem i ostajem zaglavljena u iscrpljenosti. Kapiram da nije ni do godišnjeg odmora, ni do sadašnjeg trenutka, već da možda treba da se vratim svom planeru, izdvojim prioritete kojima sada treba da se pozabavim, a ostalo ostavim za kasnije.

I isplaniram vreme za svakodnevni odmor.

Ovo je jedna hipotetička situacija, ali ideja mi je bila da ilustrujem kako vežba meditacije uz praksu pažnje bez osuđivanja može praktično da izgleda.

Nauka je pokušala da objasni šta se dešava i koji su benefiti iza ovakve prakse za naše mentalno zdravlje. Koliko za sada razumemo, ideja sa usmeravanjem pažnje na ovaj način promoviše razumevanje razlike između onoga šta smo zamislili i iskustva u trenutku, a hipoteza je nam to daje priliku da odgovorimo na drugačiji način.

Skeniranjem moždanih aktivnosti otkrivene su neke veze koje sugerišu na potencijal za unapređivanje mentalnog zdravlja. Regrutovanjem prefrontalnog korteksa (kao i još nekih struktura) i umanjivanjem aktivnosti amigdale, otvara se mogućnost za neuobičajeno reagovanje, podržava koncentracija, inovativnost i osnažuju izvršne funkcije – moć da planove sprovedemo u delo!

Ovde ću danas završiti, ali ostaviti vas sa jednim pitanjem – ako praksa nije vezana za jedan položaj, a ideja je da pažnju bez osuđivana negujemo u svakodnevnim situacijama – gde još možemo ovo vežbati? Gde bi nam bilo najkorisnije? Dok treniramo nešto? Hranimo se? Odmaramo, šetamo?

***

Ovim završavam ovomesečni serijal tekstova namenjenih benefitima prakse joge i prisutnosti, a u svrhu opuštanja i brige o mentalnom zdravlju. Ovog meseca smo se time, a kroz polivagalnu teoriju, bavili i na časovima i edukativnom programu JKS zajednice. Ako vas zanima da saznate više o tome, dobijete edukativni paket o polivagalnoj teoriji – javite se!

Prvi tekst iz serijala pročitajte ovde, a drugi ovde.