Dozvola za odmor

Znam da često zvučim tako strogo kada pričam o odmoru, kao ovde, kao da ja to tako dobro razumem i usvajam. To ne može biti dalje od istine. Ja zapravo moram iznova da tražim načine kako to sebi da objasnim.

O čemu zapravo pričam? Znam da je odmor nužan ovako kada razgovaramo o tome, kada treba nekom da objasnim, kada meni neko objašnjava, razumem, sve ok. Međutim, kada je potrebno to primeniti kreću svi redom mehanizmi koji me odvraćanju od te logike: imam puno posla, mora da se rmbači, melje. Čak i kada radim telesno nezahtevan posao radim toliko dok ne osetim fizički napor – npr. sedim dok sve ne utrne i/ili počne da boli. Prvo da se radi, a onda nagrada u vidu odmora, neko u mojoj blizini baš puno radi, evo svi na instagramu stalno rade nešto, pa neću valjda da odmaram po ovako lepom danu, pa neću valjda da odmaram po ovako ružnom vremenu, pa… Razloga da se ne odmori milion.

Samo da naglasim – odmor nije nikakva nagrada niti mislim da smemo sebi da dozvolimo da ga posmatramo tako. Jer onda mislimo da je odmor luksuz, da se odmor zaslužuje, da odmor nije nužan, čak namenjen samo najslabijima među nama. Bulšit.

Pokušam da se setim ovog svakodnevno. Pored toga sam uvela i dozvole. Dozvole su alatka koju sam maznula od Brene Braun i izgleda tako da za svaki zadatak/aktivnost koji radim sebi dajem nekoliko dozvola koje su mi neophodne da tu stvar i uradim. Kod nje sam to videla u kontekstu timskog rada, ali evo ja sam to primenila na sebe, kroz odmor i pokušavam da usvojim svakodnevno.

Dajem sebi dozvolu da se potpuno posvetim odmoru kada god osetim potrebu a imam mogućnost da stvorim uslove za to. Kada god osetim potrebu. Uf, neko će to nazvati lenjošću, ali baš me briga. Kada god imam potrebu da odmorim, uf, zar to nije puno? Pa zapravo je baš kul kada isprobaš ovo i shvatiš da ti treba manje nego što misliš. I posle sam često puno produktivnija i neke stvari uradim za mnogo manje vremena nego kada bih to radila umorna. Kada god mi treba je borba za mene, borba sa sobom, sa grižom savesti, sa tim šta će drugi misliti itd. Ali borba vredna onog slatkog osećaja nakon popodnevne dremke, dobro prospavane noći, časa restorativne joge, disanja, gledanja kroz prozor, slušanja muzike…

Pored toga, tu je i lista stvari za samonegu. Napraviš listu stvari za samonegu i radiš ih.