Poslednji deo mog serijala tekstova o jogičkom trčanju (konceptu koji sam izmislila i koji možete ispratiti u prethodnim tekstovima) posvećujem samom trčanju. Dada, baš sam zakomplikovala, ali sa namerom da istrajemo u trčanju, da ono bude održivo i da doprinese našim potrebama. Tu su i linkovi za prvi, drugi i treći deo.
***
Baš mi se sviđa što u francuskom jeziku postoje odvojene reči za spuštanje na zemlju, na more, na mesec. Nije svako spuštanje prizemljenje, nego imamo i primorenje (spuštanje na more), primesečenje (spuštanje na mesec)…kapirate? Ostvariti kontakt sa baš tom podlogom, a ne samo spuštanje na podlogu koja god bila.
Takva svest kada spuštamo nogu na podlogu. Ne samo spuštanje, već ostvarivanje kontakta.
Obratite pažnju na to kako trčite, odnosno šta se dešava kada se odgurnemo o podlogu i kada je ponovo dodirnemo. Koliko se koleno savilo, da li je otišlo ka unutra ili je baš usmereno ka spolja. Koliko se savijamo u kukovima, da li uopšte? Šta je sa trupom – otišao napred ili ga ne mrdamo?
Iako postoje neke preporuke na opštem nivou kako bi trebalo da radimo ovo, ja predlažem da prvo istražimo sopstveni pokret. I ovo je dosta izazovno (probala sam), a snimak može pomoći. Ako nemate ozbiljnih povreda ali se javlja bol s vremena na vreme, možda je vreme da isprobate drugačiji obrazac trčanja.
Isprobajte: veće savijanje u kuku, blago naginjanje trupa napred, paralelnija i snažna stopala.
Ne zato što je nužno najbolje rešenje za svakoga, već zato što neka istraživanja pokazuju da pomaže pogotovo kod bola u kolenu – isprobajte veće savijanje u kuku (umesto u kolenu) i čak naginjanje trupa napred pri prizemljenju. Čvrsta, aktivna noga i posebno veliki sedalni mišić olakšavaju apsorpciju šoka na zglobove.
Takođe, već sam pisala o stopalima, ali nije loše pomenuti i ovde – primetila sam (gledajući veliki broj ljudi na ulici) da hodamo uglavnom stopala otvorenih ka spolja, što takođe nekad zna da napravi izazovan obazac u pri hodanju ali i trčanju. Možda probati sa paralelni(ji)m položajem stopala? I ojačajte ih i razgibajte (evo nekih vežbi).
Naravno, i ovde podsećam na značaj vežbi snage za trčanje. Uticaj spoljašnjih sila na naše telo znatno je veći u ovoj aktivnosti nego pri hodanju na primer, mislim da je zato bolje zaštititi se jačanjem neophodnih mišićnih grupa.
Ultimativni predlog: probajte da trčite tiho. Biće teže za neke grupe mišića, pogotovo ako su se uspavali, ali može biti vredno truda!
***
Naravno da bih mogla do u nedogled da pišem o ovoj ideje, ali tek ću je razrađivati, isprobavati, eksperimentisati sa ljudima kojima je interesantno i onda videti gde će to otići.
Trenutno je aktivna #jogičkotrčanje koja svakog utorka i četvrtka od 7h trči i radi jogu na keju. Ako želite da nam se pridružite, pišite mi na mejl anica.joga@gmail.com ili preko poruka na IG.