Neuroni ogledala ili kako smo suštinski društvena bića

Ako ljudsko telo nije najblesaviji SF komad ikada, ja onda ne znam šta je… Neuroni ogledala predstavljaju set moždanih ćelija koji se pale dok posmatramo akciju, isto tako kao i kada bismo je radili. Dok gledate nekog kako uzima šolju u ruke vama će se upaliti nervne putanje potrebne za uzimanje šolje u ruke.

Na ovaj način se stvara unutrašnja mapa, nacrt osmotrenih pokreta koja je po nekima šablon za empatiju.

Znate ono kada vam oko zasuzi dok gledate tužnu scenu u nekom filmu. Ili vam srce zaigra dok slušate o radosnoj vesti bliske osobe.

Kuriozitet: Videla sam u jednom dokumentarcu o psima da tako možete proveriti da li vam je pas društven: zevnete ispred psa i vidite da li će uzvratiti zevanjem (Klara svaki put zevne i to je moj dokaz za sve ljude koji tvrde suprotno zato što ponekad laje na njih ahaha). Btw, je l’ ste zevnuli dok ste ovo pročitali 😁

E sad, da bi ti neuroni radili, kao i svi drugi, potrebno ih je koristiti. Oni se brže i lakše pale kada već poznajemo neki pokret ili neku emociju. Ako ste uradili psa koji gleda dole nekoliko puta, ovi ćelije će biti spremnije da se pokrenu nego bez ili sa malo iskustva.

Meni je ovo zanimljivo iz dva razloga: 1. Da bismo nastavili da budemo društveni treba da budemo društveni, odnosno, negovanje provođenja vremena u društvu u kojem nam je prijatno pomaže nam da bolje saosećamo sa drugim ljudima. To ne znači da nikada ne suočavamo mišljenja i u potpunosti izbegavamo neprijatne situacije, već ove prijatne koristimo kao neki trening empatičnosti. Mislim da neki od nas nažalost isuviše dobro poznaju trening nerazumevanja što nas zasigurno tera potrebi da budemo izolovaniji.

2. Pošto ovi neuroni pomažu u pravljenju mape tela (znate da se mapa tela formira prema učestalosti korišćenja određenih delova – možda ste nekad videli ilustraciju homunkulusa koja ovo ilustruje #googleit). Ta mapa se menja preusmeravanjem pažnje i praksom, kako to u jogi i radimo. Kada vežbamo drugačije obrasce kretanja, disanja i mišljenja možemo i da osmotrimo sebe na drugačiji način, a samim tim i naš odnos prema sebi i okolini.

***iz sekcije “Beleške sa MYTT“***