Neuroplastičnost i odmor

Da li postoji neko ko ne želi nešto da promeni kod sebe? Bilo da želimo da naučimo novi pokret, novu veštinu, savladamo neko gradivo, promenimo svoje ponašanje, pogled na svet ili “samo” to kako reagujemo u nekim situacijama.

Prošli put sam pisala nešto o tome kako nam vežbanje percepcije može biti dobar saveznik u ovom poduhvatu, a sad želim da nastavim, ali i da vam otkrijem zašto je još važnije da vežbamo odmaranje.

Da, dobro ste pročitali, da vežbamo odmaranje.

Imaš li onaj trenutak kada konačno stigne vreme da odeš na spavanje, obaviš svoju predvečernju rutinu, sve je tiho, potaman, umora je na pretek, definitivno dobar trenutak za krevet…

Ali, od sna ni traga.

Umesto toga, sve ostalo dolazi na red – sve što nismo stigli da uradimo danas, sve što treba da uradimo sutra, ostajemo napeti, fokusirani čak i, u krajnjem, budni.

Ako pažljivo pratiš svoje psihofizičko biće, sledeći dan možeš da primetiš kako je manjak sna uticao na tvoje svakodnevno funkcionisanje. Ponekad nespretniji, često emotivno osetljiviji, a veoma verovatno – sasvim neraspoloženi.

Spavanje je možda najvažnija stvar koju možemo da uradimo za svoj organizam, jer je to upravo stanje koje resetuje našu sposobnost da budemo budni, fokusirani. Bez toga ćemo možda neko vreme moći, ali će nedostatak sna na duge staze i te kako uticati i na naše fizičko i emotivno stanje.

Prošli put sam pisala o našoj sposobnosti da menjamo neke stvari kroz percepciju, ali i druge aspekte našeg nervnog sistema. Ono za čim tragamo je neuroplastičnost: da nam stvari koje su izazovne i naporne postanu refleksne.

To može biti neki pokret, ali i naš pogled na svet ili način ophođenja u nekoj situaciji.

Sve ove stvari menjaćemo u budnom, fokusiranom stanju, učeći, misleći o njima i primenjujući ih.

Ali, da bi do prave promene došlo, da bi se stvorile nove, drugačije neuronske veze (što je suština neuroplastičnosti) od svega nam je najneophodniji upravo san! U zavisnosti od dubine odmora i sna, dobićemo priliku da nam se slegnu neke motoričke sposobnosti, teorijsko znanje, ali i da se nosimo sa emotivnim nabojem nekih sećanja (koja svakako ne možemo obrisati) – da drugačije gledamo na stvari koje nam se dešavaju.

Odmor, spavanje ili san je isključivanje namernih procesa. Prelazak iz stanja budnosti u stanje odmora pod kontrolom je našeg autonomnog nervnog sistema (simpatičnog i parasimpatičkog).

Ipak, teško je umom kontrolisati um. Jednostavno reći – e sad ću da spavam. Nešto nam je lakše da ostanemo budni, nego da zaspimo. Ali se zato ta asimetrija može nadomestiti jednom od najlepših i najdostupnijih vežbi: izdvajanjem vremena za odmor.

Umesto da se silimo da umom sebe ubedimo da nam je san potreban, možemo da koristimo telesne vežbe koje trigeruju parasimpatički ogranak ANSa (ovaj zadužen za odmor) i utišaju simpatički (ovaj neophodan za budnost).

Prvi i najdostupniji način trigerovanja parasimpatikusa je ležanje. Nekada to nije dovoljno, pa se možemo koristiti joga nidrom, NSDR-om (Non Sleep Deep Rest), meditacijom ili sličnim tehnikama opuštanja za uvežbavanje prelaska iz jednog u drugo stanje.

Makar 20 minuta isključivanja namernih procesa može dovesti do ozbiljnih pozitivnih promena u našim neuronskim vezama.

Što se češće izložimo vežbanju ovih prelazaka iz jedno u drugo stanje, to će nam biti dostupnije. Naš NS biće naviknut na to da je sad vreme za budnost ili za odmor.

I druge stvari utiču na kvalitet našeg odmora i sna – sve od izlaganja sunčevoj svetlosti (o ovome više u budućnosti, i ne, ne radi se o sunčarenju), do organizacije svakodnevnog života (posao koji obavljamo, hrana koju unosimo, nivo stresa sa kojim se suočavamo, socijalizacija…). Ali, o tome u nekom od narednih tekstova.

A ako biste želeli jednu audio vežbu odmora koju možete downloadovati i sačuvati za sebe, pišite mi na anica.joga@gmail.com