O naučnim istraživanjima, jogi i neurotransmiteru GABA

Kako joga može da razvija mentalno zdravlje

Naučna istraživanja nam neće otkriti sve, ali što više otkrivamo to imamo više mogućnosti kako da nekome pomognemo i kako da se razvijamo. Kao i u dizanju tegova, slično je i kod vežbanja koje može uticati na naše mentalno zdravlje – nije isti teg za svakog.

O jogi ne postoji puno naučnih istraživanja. Ili je možda bolje reći ne postoji dovoljno i ne dovoljno kvalitetnih naučnih istraživanja. Jedan od glavnih razloga za to je što i ne postoji konsenzus o tome šta mislimo kada kažemo joga. Spektar praksi koju joga uključuje ima svega od dugog sedenja do veoma dinamičnog časa, pokrete koji uključuju težinu tela, ali danas sve češće i dodatna opterećenja u vidu traka ili tegova, položaje koji se zadržavaju ili brzo smenjuju, zacrtani niz položaja ili vežbanje koje više izgleda kao improvizovani ples, vežbe disanja, opuštanja, pevanja, smejanja, u grupi, individualno, uz pivo, s kozama, sa decom ili samo za decu, na vodi, na planini, u teretani, uz muziku, u tišini…

Jasna vam je poenta, nemoguće je utvrditi koji su benefiti neke prakse ako nismo načisto s tim šta je to što radimo.

Istraživanja iz drugih polja, tipa biomehanike ili histologije, mogu nam pomoći u razumevanju toga šta se dešava sa tkivima, da li i koji tip kretanja, odnosno opterećivanja tela utiče na razvoj našeg tkiva i na koji način. Pa se makar donekle u mehaničkom smislu možemo osloniti na to.

Ali još uvek nemamo dovoljno preciznih i sveobuhvatnih istraživanja koja bi uspela da utvrde tačno koji tip vežbanja prisutnosti i pažnje bez osuđivanja (mindfulness based practice) ima tačno koje efekte. Jer nije samo joga koja to neguje, niti svaka joga neguje to na isti način.

Ipak, od negde se mora krenuti i stvarno je divno što uspevamo da saznamo sve više o sebi kroz telo i putem naučne metodologije. Iako ne znamo uvek sve, možemo tako praviti sve informisanije zaključke o tome šta je verovantije da će nam pomoći, kome to može biti korisno i kako da to primenimo. 

Možemo da mislimo o tome slično kao što mislimo o dizanju tegova: ja i svetski rekorder u deadliftu nećemo trenirati sa istim težinama da bismo razvijali svoja tkiva – svakome treba nešto što odgovara trenutnim mogućnostima njenog ili njegovog tkiva, kao i željama, potrebama. Možda je u ovom ektremnom poređenju to preterano jasno, ali sigurno da je da bismo napredovali, bolje znati to što preciznije – koja tačno meni težina treba da bih ojačala i nastavila da se razvijam? I koju vrstu vežbe da radim?

Šta ako je slično i sa našim nervnim sistemom i našim mentalnim stanjima? Zar nije bolje da se potrudimo da saznamo što više o tome šta sve radi posao, kome je šta potrebno i kako to da primenimo?

Upravo tako su krenula i neka istraživanja vezana za jogu i mentalno zdravlje. A danas ću vam otkriti hipoteza koju iznosi istraživačica Kris Striter a tiče se veze između vežbanja joge i povećanih nivoa gama aminobuterne kiseline (GABA).

GABA je glavni inhibitorni neurotransmiter u našem mozgu sa glavnim zadatkom, regulacijom, odnosno kočenjem neuronske pobudljivosti.

A sad manje štrebersko objašnjenje.

Kao što smo prošli put pričali, u trenucima stresa, straha, naš nervni sistem mobiliše snage tako da rade samo neophodni aspekti našeg organizma da bismo bili spremni na bori se ili beži reakcije. Kako GABA potiskuje pobudljivost osnovanu na strahu ona istovreno stimuliše rad viših moždanih struktura. U prevodu: omogućava da se ne zaglupimo i da nastavimo da fukncionišemo koliko je moguće neometano.

Neka istraživanja bavila su se upravo vezama između nivoa GABA-e i osećaja preopterećenosti, prekomernog stresa i iscrpljenosti, a pokazalo se da različite vrste vežbanja imaju pozitivan uticaj na povećavanje nivoa GABA-e.

Striterova je kroz niz istraživanja pokušala da pokaže da joga utiče na povećavanje nivoa GABA transmitera, te njihovo oslobađanje kroz čitav centralni nervni sistem, a putem stimulacije živca lutaoca. Ono što se istaklo kao posebno zanimljivo kroz rezultate jeste da su časovi vežbanja različitih joga položaja od sat vremena pokazali znatno više nivoe GABA-e nakon vežbanja od metabolički sličnih aktivnosti (na primer više nego nakon sat vremena hodanja).

Značaj ovakvih rezultata naravno da najviše govori u prilog tome da je potrebno dalje istraživati, ali implikacije mogu biti poprilično zanimljive i uticajne. Prema Striterovoj kratkoročni efekti su svakako osećaj opuštenosti nakon vežbanja joge. Ali, dugoročni efekti pak mogu imati uticaj na sveopštu sliku mentalnog zdravlja jer se povećavanjem nivoa GABA-e mogu desiti izmene u neuronskim putanjama kojima se inhibiraju odgovori koje proizvodi strah što bi u krajnjem moglo omogućiti drugačiji pogled na svet (što je čest izazov kod osoba koji se suočavaju sa izazovima kod mentalnog zdravlja) ali i razvoj interocepcije (setite se što nam je to važno ovde).

A možda najzanimljivija stvar ovde – još jednom otkrivamo da je telo sposobno da samostalno proizvede stvari koje se mogu kupiti u bočici. Da, GABA se prodaje kao dijetetski suplement i koriste je ljudi sa različitim izazovima svakodnevnog funkcionisanja, a najčešće onima vezanima za posledice prekomernog stresa…

Pitanje koje ću ostaviti ovde je zašto bismo birali da vežbamo umesto da uzimamo tabletice, kad su već dostupne? Ostaviću da nastavimo ovaj razgovor preko ig

Ovaj tekst deo je mog majskog serijala posvećenog benefitima joge, pažnje i opuštanja za mentalno zdravlje. U prvom tekstu sam se bavila razvojem fleksibilnosti u odgovoru autonomnog nervnog sistema, a u narednom tekstu pišem nešto više o benefitima vežbanja pažnje. Ako vam je interesantno, upišite se na mejling listu da vam stigne tekst u inboks.