Kako da za 2019. donesemo odluke kojih ćemo se zaista držati? – II deo

Proces umesto cilja

Kao neko ko se godinama bavio projektnim menadžmentom, mislim da baš dobro znam šta znači fokusirati se na ostvarivanje merljivog cilja. I znam, živimo u društvu koje nas iznova uči da je bitno imati rezultat, ali ne i kako do njega dolazimo. Svi, ama baš svi na sve strane (čak i mi koji smo uvereni da smo pažljivi i osvešćeni) od profesionalnih političara do komšinice penzionerke, od “dobrog” gazde do “osvešćene” levičarke… na sve strane imamo nepotrebna podsećanja da je važno da nešto uradimo. To moramo da uradimo… Nešto smo uradili…važno je da smo nešto uradili…Pogledajte šta smo sve uradili… Jer ako ne, naćićemo se na drugoj strani, s onima koji nisu (ništa?) uradili.

Pošto se bavim rekreacijom, često sam u prilici da čujem Želim da smršam, želim da ojačam, želim da prestane da me boli, želim da …(unesi prepreku za savladavanje po želji). I ove želje su sasvim ok! Podržavam sve vrste potreba i motivacije (jedino bih reagovala na moram ovo ili ono jer realno, niko ne mora ništa). Ipak, osećam odgovornost da problem otvorim i sa druge strane, odnosno da pitam ljude da li žele da smršaju ili da se hrane zdravije, da li žele da nešto prestane da ih boli ili da se više kreću.

Može nam biti važno da nešto uradimo i što više stvari, što da ne. Ali za 2019. predlažem da makar neke od planova sprovodemo u sasvim drugačijem maniru – radikalnim fokusiranjem na proces. I ako nećete vezano za sve stvari na svim planovima, a ono makar probajte što se tiče zdravlja u onom segmentu u kojem je vama potrebno. Evo nekih ideja koje ja primenjujem, a vi naravno, prilagodite.

Proces umesto cilja

Početak i kraj dana

Kratko razmrdavanje. Ako ste bili na času joge, verovatno ste upoznati sa nekim osnovnim tehnikama posmatranja tela i posebno disanja. Ubacite i za nekoliko sekvenci razmdravanja. (ako niste bili na času joge, zaista ima dosta toga na netu, a mogu i ja snimiti, javite se ako želite)

Slušanje/razumevanje tela

Svaki trenutak između različitih zadataka iskoristimo da proverimo kako se osećamo, da li negde postoji napetost, čak bol, proverimo šta bismo mogli promeniti pre nego što krenemo sa sledećim zadatkom/aktivnošću. Potrudimo se i da naučimo možda neku lekciju – šta nam je prouzrokovalo bol i šta možda neko vreme ne treba da radimo.

Rad kao igra

Verovatno da ne možemo ovo u svim segmentima svog života da poštujemo, jer živimo u takvim uslovima da je to praktično nemoguće. Ipak, možda postoji jedan segment života u kojem je to moguće. Princip igranja tokom rada usmerava nas na to da prestajemo čim osetimo umor, odnosno ne radimo do premora. Sigurna sam da imate one dane kada sedite nad problemom (knjiga/tekst/neki već treći posao) i niste u stanju da uradite nešto što biste odmornim danima uradili za pola sata sat. Možda da probamo da ispoštujemo te dane.

Održivost

Planiramo vreme za kretanje (možda telefoniranje u šetnji, pijemo dosta tečnosti da bismo morali do toaleta), jedemo kada smo gladni (ali ne pregledneli i ne kao nagradu za urađen posao), vežbamo održivo (ne iscrpljujemo se ekstremno u nadi da će to poništiti efekte celodnevnog bivanja u jednom položaju).

***

Ovo su neki predlozi. Načelo je jednostavno zapravo. Fokusiramo se na dnevni napredak, razvoj navika koje će pokrenuti lavinu poboljšanja. A cilj koji god da smo postavili (mršavljenje, jačanje, prestanak bola, nešto četvrto) doćiće kao nuspojava. Poželjna nuspojava.