Održivost vežbanja

Da raščistimo nešto na početku aka disklejmer za joga puriste – joga, naravno, nije samo fizička praksa, vežbanje asana i slično. No, neupitno je da je i u onome što se danas predstavlja kao tradicija kao i u savremenim oblicima joge ovaj deo zauzima jedno značajno mesto. Da li bi trebalo tako da bude ili ne, lažna je dilema. Zašto? Zato što bavljenje telom ne isključuje bavljenje umom. Rad na jednom može da bude i rad na drugom i suludo je demotivisati ljude insistiranjem da nešto mora biti ovako ili onako ili služiti samo ovome ili onome (npr. prošetajte desetak minuta sa fokusom na disanje pa vidite šta će se desiti). Takođe, ako fizički deo zauzima tako veliki prostor, umesto da ga negiramo možda bi ga samo trebalo dalje promisliti.

Imajući ove stvari na umu započinjem post o održivom vežbanju. Bilo da želimo da počnemo da se bavimo jogom, krenemo na trčanje ili u teretanu (čak i da započnemo novi hobi, naučimo strani jezik ili instrument) često se sretnemo sa sindromom početničke hiperentuzijastičnosti. To se uopšte ne zove tako već sam izmislila za potrebe ovog posta (mada možda i ima neko ime, ne ulazim u to). Štagod da započnemo krenemo megalomanski da uvodimo, često odjednom i prenaglo u život. Entuzijazam ubrzo istrošimo, shvatimo da nemamo odjednom vremena, snage ili novca da priuštimo tako nešto. Uverena sam da ne postoji osoba koja se nije susrela sa ovim problemom, koliko god disciplinovana bila. Ono što je meni pomoglo – a to znači da ne mora svakom da pomogne – jeste razmišljanje o _____ (ubaci željenu aktivnost) kao održivoj. Pošto se u fokusu ovog bloga nalazi fizička rekreacija, pišem o tome, ali se lako može usvojiti za bukvalno štagod.

Ovo je lista od četiri uslova koje imam na umu da bih vežbanje učinila održivim.

Skromno.

Održivo vežbanje je skromno. Ovo zvuči čudno, ali sam htela da ne ponovim onu “manje je više”, a to je zapravo suština. Ako krenete naglo i agresivno veoma je verovatno da ćete se istrošiti. Da li stvarno želite da za nedelju dana dostignete cilj ili je ideja da uvedete neke druge navike u svakodnevicu. Jedna od najgotivnijih stvari koje sam uradila je da prevarim sopstveni um vežbama 5-10 minuta dnevno. Kao radiš nešto za kompom, pa ustaneš, protegliš se, uradiš nekoliko vežbi. Onda ponoviš nekoliko puta dnevno u komadima. Onda ponekad produžiš. Onda sve češće produžavaš. Onda radiš svaki drugi, treći dan posebno dugo, a između komadiće. I eto nas odjednom na maratonu. OK, možda ne na maratonu, ali zar nije bolje da vežbamo makar i pola sata dnevno nego ništa? Zato ću i predlagati ove #minutjoga vežbice (čekirajte na IG).

Pametno.

Održivo vežbanje mora biti pametno, a to znači da mora biti bazirano na nekim proverljivim saznanjima i učenjima, da mora biti raznovrsno, da mora biti prilagodljivo i komunikativno. Bazirano na saznanjima, učenjima i istraživanjima znači da ćete se zaštiti, tj. manje su šanse da ćete se povrediti i kreirati problem kojeg nije bilo pre ili rešiti problem koji vas je motivisao da vežbate. Ni sama ne znam koliko je, barem u jogi, neznanja, ponavaljanja floskula koje ne znače ama baš ništa i guranja u položaje (!). Ne želimo valjda da nam bude lošije nakon aktivnosti nego pre. Naše telo kao i naš um uči kroz raznovrsnost. Uvek bih pre odabrala instruktorku ili instruktora koji poznaje i vodi različite stilove časova, kombinuje rad na stabilnosti, mobilnosti i snazi, nasuprot onima koji drže ekskluzivno jedan tip časa. Iako ponavljanje iste sekvence donosi određeni kvalitet i efekte, opet će nam se telo razvijati isključivo u jednom setu pokreta, na jedan način. Da li zaista to želimo? Zašto? OK je da to želimo, samo insistiram da se zapitamo zašto. Prilagodljivo i komunikativno vežbanje podrazumeva da ona koja ili onaj koji vodi čas posmatra i prilagođava položaje i sekvence tako da odgovara vašim trenutnim mogućnostima i ohrabruje vas na strpljenje. Ukoliko same ili sami vežbate, sugestija je ista – komunicirajte sa sobom (ne morate naglas mada je i to ok 😀 ) i prilagodite sve vašim mogućnostima i potrebama.

Korisno.

Ovo je malo zeznuto jer implicira neki cilj, a joga puristi ne vole da imamo cilj van same joge. No, propitajmo i ovo na trenutak. Zašto uopšte započinjemo sa vežbanjem? Zašto hoćemo jogu? Veoma je verovatno da je odgovor da bismo se osećali bolje. Šta je bolje, to je svakako pitanje koje će ostati otvoreno, ali bolje od onog sada gdegod da to bilo. Bilo da se osećamo ukočeno, slabašno, da se nalazimo pod stresom, da nam treba sat, dva za sebe, da nam je dosadno, da nam se druži. Bukvalno štagod da je pokretač jako ga je teško održati ako ga svedemo na jedan čas/trening nekoliko puta nedeljno da bismo to nešto promenili. Ako smo ukočeni verovatno je da nam je potrebno mnogo više kretanja tokom jednog dana. Ako smo slabašni, više pokreta koji nam jačaju određene mišiće. I tako dalje. Časovi joge ili treninzi nekog sporta bi trebalo da imaju to u sebi, a mi da imamo to na umu, da sve što radimo tamo, u tih nekih sat vremena, treba da nam koristi i ostalih 23 sata dnevno. Jer nekad nećemo imati vremena, nažalost često nećemo imati ni novca, a nekad ćemo jednostavno biti umorni da u tom određenom trenutku radimo baš tu aktivnost. Tako da možda ne moramo da naučimo da dubimo na glavi, ali su nam možda potrebne vežbe za stabilnost jer nas bole i leđa i noge i vrat od suludog posla koji smo primorani da obavljamo svakodnevno. Možda nam je meditiranje u lotosu nepotrebno, ali možda otkrijemo da nas atmosfera oslobođena takmičenja (kao na času joge na primer) opušta i otklanja stres. Svaki čas ili trening može ciljano razvijati funkcionalnost određenih zglobova koja nam nedostaje za svakodnevne akcije. Često i sami možemo proceniti gde smo to posebno skloni povredama (gde smo osetljivi, manje pokretljivi, nestabilni) ili možemo konsultovati stručnjake za dijagnostiku, pa u skladu s tim menjati neke navike, uvesti nove pokrete ili vežbe kojima bismo se razvili tako da što bolje funkcionišemo na svakodnevnom nivou.  Kao ovaj lik na primer (post je šala, bitnije je ono što piše ispod):

View this post on Instagram

There is no such thing as good or bad form, or posture. There is no right or wrong “exercise”. What does “functional exercise” even mean, and what is this “core” thing everyone keeps talking about whilst planking or crunching?! My newsfeed is blowing up with these so-called “fitness coaches” and “rehab experts” putting all type of crap out there. For 1 of 2 reasons, maybe both 1. Pure ignorance 2. Trying to grow their following by giving people what they think they want _ The only bad posture is the posture we spend too much time in (shout-out Andreo Spina). Life is not perfect posture, and neither is sports . As human beings, our movement capacity should be vast. If we only stay in a small handfuls of postures we aren’t fulfilling our movement potential, and we’re creating more dysfunctions and weaknesses because of it. Your body will devolve rapidly _ If you always hammer down the same posture, even if it’s “good posture”, you’re only creating strength and neurological control in that specific posture. So when your body slips out of that particular shape, weakness and injury is the outcome – and that’s not a good sign _ There is no such thing as a functional exercise, just functional (or non-functional) joints that can fulfill movement potential. If your joints can’t successfully control a range of motion that is necessary in your daily life, you should probably make that a priority for your training practice _ So in conclusion, is it that you need to practice good form (and never lose it, ever)…or, practice multiple forms. _ How do we practice in those ways? Well, it’s going to take a philosophical change first and foremost. Understanding our biology and neurology is important . If you do not know how to train in such ways, find those who do. _ #BeardTheBestYouCanBe #functionalrangesystems #frcms #controlyourself #calisthenics #mobility #fitnessjourney #fitnessaddict #inspire #workout #coaching #strength #personaltrainer #instagood #healthy #insta #gymrat #gym #gymlife #bodyweighttraining #exercise #fitspo #fitlife #fitness #fitfluential #workout #fit #fitfam #getfit #fitspo

A post shared by Amir Zandinejad (@beardthebestyoucanbe) on

Zabavno.

Ovo je možda samo meni potrebno (sumnjam, ali ostavljam tu mogućnost), ali da budem potpuno iskrena, jako teško ću se zadržati na nečemu ako se ne zabavljam. Nekad je zabava razigranost, humor i smeh, što je meni ultra važno. Ali se često dešava da mi je zabavno nešto veoma intenzivno i umarajuće i za telo i za duh (znate onaj lep umor, što zvuči kao oksimoron tipa “lep zadatak iz matematike” 😀 #štreberićeznatinaštamislim). Nekad se ozbiljno zabavim kroz opuštanje i odmor, kada pustim da mi se misli smenjuju, nema kontrole, pritiska. Nekada ipak moram da se nateram da uradim nešto što mi se ne radi (dan je takav, što bi rekla moja baba, ili je jednostavno dosadna aktivnost tipa pranje sudova), pa se trudim da nađem zabavu u tome (cue za pusti glasno muziku i đuskaj dok ribaš prozore), što je u mom slučaju najčešće slušanje abnormalne količine podkasta ili muzike.

Nadam se da će vam biti  korisno, ako ne za direktnu primenu, a ono kao inspiracija za promišljanje o tome šta je za vas nužno da biste vežbanje učinili održivim.