Zašto (više) ne govorim “ispravi se”

Poravnanje - 1. deo

U julu vežbam saosećanje prema sebi. Znate onaj citat Karla Rodžersa: Zanimljiv paradoks je da tek kada prihvatim sebe onakvu kakva jesam, tad se menjam. 

Pre nekoliko dana pokrenula sam, putem instagrama, pitanje o tome šta ljudi misle o instrukciji ispravi se. Imam utisak da se često izgovara, a nisam bila sigurna šta ljudi očekuju kada nekome kažu/kada od nekog dobiju instrukciju ispravi se.

Zamišljala sam da ću dobiti nekoliko odgovora vezanih za položaj ramena, grudnog dela kičme, donjih leđa, iskrivljenosti na jednu stranu ili nešto slično. A dobila sam brdo nežnih i promišljenih odgovora o tome šta kome znači ispravljenost, kako je na koga uticala sugestija – zašto je dobijaju i kome je pružaju i nekoliko predloga itd. Možete ih pogledati ovde. A zbog svega toga će ovaj tekst imati dva dela.

Najzahvalnija sam svojim jogaleginicama koje su spremne da razmenjuju mišljenja i razgovaraju, jer imam utisak da toga ima sve manje danas. Hvala vam!

Ne bih ja bila ja da ne napravim ovoliki uvod. OK, da pređemo na stvar.

Instrukciju ispravi se ne volim zato što mislim da više govori o osobi koja je daje nego o osobi kojoj “treba”. Pre nego što je nekom dam primenjujem ovu ček-listu (okok, to mi je novo i sama sam do tipa prekjuče i slušala i primenjivala ovu instrukciju bez promišljanja, eli evo, rastemooo):

1.Da li sam zaista upoznata sa svim stanjima te osobe odnosno razlogom zbog kojeg se nalazi u tom položaju?

2.Zašto se i sama nije ispravila?

3.Da li zaista mislim da su telo i um toliko razdvojeni da je da je nekim ljudima dovoljno reći da se isprave i da će to rešiti sve?

4.Da li zaista kažem nešto drugačije nego ova majica Paris Hilton sa fotke?

Naravno da će nekim ljudima beskrajno značiti ova instrukcija i upućena pažnja i briga i verovatno im je zato OK kada dobiju ovu instrukciju od bliske osobe. Ali, pošto iz sopstvenog iskustva crpim frustracije sa dugogodišnjim nerazumevanjem instrukcije a sad i iskustva rada sa drugim ljudima – uz vežbu saosećanja, kao i različitih znanja iz anatomije i biomehanike, moj predlog je da isprobamo i neke druge instrukcije.

Šta koristiti umesto ispravi se?

Prvo i osnovno – pitanje umesto instrukcije: Kako si?

Nedovoljno postavljano pitanje ili prečesto postavljeno bez da se zapravo sačeka ili čuje odgovor. Ovde ga svakako predlažem namesto instrukcije ispravi se kako bismo proverili šta se dešava, odakle to, a ujedno pokazujemo jednak (ako ne i veći) stepen pažnje i brige od pukog ispravi se.

Kako si – nije ni to puko pitanje, nego poziv na promišljanje, meditacija na svest o sebi u trenutku: kako si zaista? I umesto pukog nije loše, možemo ovo protumačiti kao poziv da se istraži šta se sve nalazi iza toga: preopterećenost, umor, tuga, radost, uzbuđenost, dosada…

Ostati malo sa tim emocijama, samostalno ili u razgovoru, pa onda da vidimo – kako stojimo.

U nastavku prenosim znanja o poravnanju (stavu) – zašto je važno, a zašto problematično, o najčeščim izazovima sa kojima se se suočavamo danas u tom pogledu, te nekoliko predloga za samostalne radoznale korekcije. Ako želite da budete u toku, upišite se na listu ispod.

Dakle, kako ste?

***iz sekcije “Beleške sa MYTT“***