O poštovanju sebe i obući

Ljudi mi često kažu da volim da kontriram. OK, neki ljudi mi često to kažu, neki drugi su mi to rekli jednom. Neki su mi rekli da sam bezobrazna, dosadna i naporna, komplikovana, da previše razmišljam, planiram, propitujem, kritikujem, da sam negativna, preozbiljna, prestroga i slično. Sve ih stavljam u jednu kategoriju jer najčešće dolaze kada se dovodi u pitanje neki neupitan autoritet – bilo u vidu osobe ili nekih opšteprihvaćenih stvari u datoj kulturi.

Kakve ovo ima veze sa stopalima pitate se? Zato što mislim da sam svojom tupavom tvrdoglavošću, bezobrazlukom i čime sve ne uspela da koliko-toliko zadržim zdravlje svojih stopala (a prema zvaničnom mišljenju insta zajednice fut fetišara i lep izgled). I iskreno ne znam šta mi je bilo teže – da budem uporna i dosadna svima oko sebe ubeđujući sve da mi većina obuće koju nosim ne odgovara ili pronalaženje obuće koja mi odgovara.

Bulšiti o kontriranju i istina iza srećnih stopala

 

Bol u tabanu ili Ti nećeš da budeš ženstvena

Imanje potpetice nema nikakve veze sa ženstvenošću i to je tolika glupost da se ne vredi dalje baviti time. Pored toga, potpetica postoji na većini obuće, za sve polove. I ne samo na fensi, svečanoj i sl. obući, nego i na sportskoj. Svaka i minimalno podignuta peta je podignuta peta.

Bilo mala ili velika, postojanje potpetice pravi problem za čitavo telo jer ga stavlja u nakrivljeni položaj pomerajući centar mase unapred i prebacujući težinu sa pete (najotpornijeg dela stopala) na osetljiviji deo noge (prednji deo sa malim kostima i ne toliko prilagodljivim tkivom). Ako mislite da vaša peta nije puno podignuta, sledeći put kada gradite kuću nakrivite jedan zid nekoliko milimetara u odnosu na temelj da vidimo kako će to stajati…ili pitajte nekog ko zna nešto o tome.

Guranje centra mase može da proizvede ili doprinese izvrtanju kukova ka napred (što se može desiti i bez potpetica) što može dovesti (i često dovodi) mišiće sa prednje strane kukova u skraćenost (zategnutost), a mišiće sa zadnje strane u stalnu izduženost (opuštenost). Nije problem što mi skraćujemo i izdužavamo mišiće, oni to i treba da rade. Ipak, oni ne treba da su stalno u jednom položaju, a neke mišiće i ne treba baš toliko skraćivati: razumećete ako podignete ramena do ušiju i držite ih tako nekoliko sati.

! Moram da naglasim da ne mislim da treba da bacimo odjednom svu obuću i da nikad ne nosimo cipele na štiklu. Mislim da je skroz ok da svako radi šta mislim da mu/joj odgovara. Ipak, ako se suočavate sa nekim telesnim izazovima, probajte neko vreme sa promenom obuće, makar kada je to moguće.

Zgnječeni prsti ili Svi ljudi misle da je uska obuća atraktivna samo tebi smeta

Oduvek sam obožavala argument a da svi skoče s mosta je l bi i ti skočio i varijacije na temu.

Od bliskih ljudi sam imala priliku i da čujem kako imam nešto posebno široko stopalo i slično. Moje stopalo je toliko koliko je. Dobro me služilo do sad i sigurna sam da će to i nastaviti još dugo.

Zašto je bitno da imamo prostora za celo stopalo, a pogotovo prednji deo? Kada smo primorani da grčimo prste kako bi stali u obuću to je kao daaa…pa kao da grčimo prste da bismo stali u obuću : / Zamislite uostalom da stavite šake u veoma uske rukavice i tako koristite ruke makar sat vremena. A onda da zamislimo da ih koristimo tako i toliko koliko nam stopala provedu u obući. Ne zvuči previše zabavno?

Sa preuskom obućom javljaju se ne samo ove estetske poteškoće – žuljevi, prsti koji se guraju i prepliću, čak i čukljeve – već se time dalje stvaraju mehanički izazovi u hodanju koji mogu proizvesti nove probleme na nivou noge i položaja tela koji onda vraćaju problem nazad u stopala – bolovi u tabanu, palcu, skočnom zglobu ili čak ozbiljnije stvari.

Ovde dodajem i japanke i svu sličnu obuću koja nas tera da grčimo prste da bismo je zadržali.

Ti u inat ideš bosa da bi isprljala sve

Obožavam da idem bosa i spremna sam na svađanje kada je nekome prioritet higijena prostorije koju je moguće lako očistiti od malo prašine. Zašto mislim da nam je potrebna veza između zemlje i stopala, pročitajte u prošlom tekstu. Gdegod i kadgod možete, izujte se.

Je l to sad neka moda?

To što pokret izgleda kao da teče (fluidan je) moguće je zahvaljujući zglobovima koji rade kako treba. Neću dosađivati objašnjenjima, jasno će vam biti ako obratite pažnju na neke (najčešće starije) ljude koji se kreću sa izuzetno umanjenom pokretljivošću u kolenima na primer. Probajte da imitirate nekog ko ima takvih izazova. Na primer hodanje ispravljenih kolena. Nije reč (samo) o estetici, već automatski gubimo na stabilnosti tokom kretanja, odnosno lakše padamo.

Tek nedavno sam otkrila postojanje takozvane minimalne obuće. Za sad imam samo jedan par nejeftinijih vivobarefoot cipela, ali vrednih svakog dinara. Istražujem ih još i trenutno maštam o jednom paru patika marke softstar (pored toga što rade baš zanimljivu obuću, imaju preodlične radne i ekološke standarde u firmi što mi je takođe preogroman plus). A za sad mogu reći da sam skoro u potpunosti zadovoljna ovom obućom – nema pete, ima dovoljno mesta za prste, tanak đon koji mi omogućava da osetim podlogu i dovoljno fleksibilna cipela da mi se zglobovi razmrdavaju. Jedini minus je što mi je malo hladno kada je baš baš hladno napolju.

 

Ne bih želela da se osećate loše zbog izbora obuće koje ste do sad pravile, jer izbor nije jednostavan fenomen. Ipak, podržaću vas ako se opredelite da menjate obuću (slobodno pišite na mejl sa pitanjima). Ukoliko ste dosad imali slabije izbore po pitanju obuće i već osećate otežano kretanje ili čak bol, nećete odmah moći da pređete na minimalnu obuću. Neophodan vam je prelazni period koji će uključiti smenjivanje stare i nove obuće, vežbe za stopala (nađite neke ideje na mom IG pod hashtagom #ćaostopala), kao i za ostatak tela.

Naravoučenije: da, nekada treba da propitamo sebe i razmislimo da li smo zaista pametniji od većine. Ali nekad bismo možda mogli da poslušamo same sebe i prihvatimo da nam ne odgovara nešto što tvrdi većina.