U znak zahvalnosti: Priznanje za četiri žene koje su promenile lice joge 1

Prva dama joge: Indra Devi

Sadržaj na blogu i svom IG nalogu posvećujem ženama. Ovde ću podeliti prevode četiri teksta o četiri žene koje su doprinele razvoju dostupnosti joge. Iako su žene danas brojnije u jogi (bilo kao instruktorke ili kao vežbačice), mahom se uči od učitelja, gurua, poznaju se njihova imena (nekad se i sistemi zovu po njima), čitaju se njihove knjige i prati praksa koju su oni osmislili. Ipak, žene su i te kako bile tu i imale ključan doprinos u tome da danas možemo da se bavimo jogom i ovde negde daleko od izvora. Više od toga, one su praksu menjale, unapređivale je i prilagođavale. Prilagođavale su je ne samo ženama već potrebama različitih sredina i zajednica.

Iako se ne slažem nužno sa svim učenjima i pristupnima ovih žena, delim tekstove kao podsetnik i možda motivaciju da svoju praksu delimo i prilagođavamo, otvaramo za druge prostore i druge ljude.

Tekst je originalno objavljen na sajtu Yoga International. Ja sam ga prevela i prilagodila.

*****

Do ne-tako-davno joga je bila ezoterična praksa za koju se, u Sjedinjenim državama i drugim zapadnim zemljama, praktično nije čulo. Moćan pokretač prosvećenja. Za muškarce…u Indiji. Ako pogledamo malo unapred, u sredinu XX veka, imamo šta da vidimo: joga je globalni fenomen, mejnstrim i za mlade žene. Malo je njih koji/e su imale/i toliko veze sa ovom revolucijom kao četiri žene o kojima je ovde reč. Na insistiranje svojih poštovanih učitelja iz Indije da znanja o jogi šire svetom, pristaju, iako ne bez opiranja. Ipak, događa se nešto zanimljivo. U određenom trenutku, svaka od žena počela je da stvara sopstveno učenje, osmišljavajući vežbanje koje svako može da radi, bez obzira na svoja ograničenja. Sve četiri su svakog od nas – muškarce ili žene, mlade ili stare – naučile šta znači biti u potpunosti živ i osećati se uistinu dobro u sopstvenom telu. Ovde izražavamo svoju zahvalnost za to što su širom otvorile vrata joge i radosno prošle kroz njih.

Prva dama joge: Indra Devi

Kada se Indra Devi preselila u Kaliforniju iz Kine 1947. godine, njeni prijatelji su insistirali da svoja učenja nazove kako god želi, samo ne jogom. Treba imati u vidu da će proći još najmanje 10 godina pre nego što će Ričard Hitlman (Richard Hittleman) predstaviti jogu na televiziji i još dve decenije pre nego što će B.K.S. Ajangar (Iyangar) napisati Light on Yoga. Posleratni amerikanac bi se upisao na jogu isto koliko i na kurs jedenja vatre.

Međutim, Indra Devi se nije dala odvratiti. Rođenoj letonki ali svetskoj putnici, sasvim su odgovarale neistražene teritorije. Ona je razbila stakleni plafon [glass ceiling – engleski politički termin koji je počeo da se koristi i kod nas pa zato ostavljam, a odnosi se na onemogućavanje ženama i manjinskim grupama da poslovno napreduju] tako što je postala prva žena – i prva zapadnjakinja – koja je učila sa indijskim joga majstorom T. Kriščnamačariom (Krishnamacharya), koja je otvorila prvu joga školu u Kini i vratila se u Indiju da podučava same indijce jogom pre nego što će se ponovo naći u Americi.

Nije prošlo mnogo pre nego što je ovde [SAD] našla fanove – i nije bilo na odmet što su neki od njenih prvih fanova bile poznate ličnosti. „Izgleda da je veliki broj ljudi započeo sa istraživanjem joge jednostavno zato što su Glorija Svenson (Gloria Swanson), Greta Garbo, Dženifer Džouns (Jennifer Jones), Merlin Monro (Monroe), Olivia de Haviland (Havilland), Mala Povers (Powers), Robert Rajan (Ryan) i svetski poznata kozmetičarka Elizabet Arden (Elizabeth) bile poznate kao njene poklonice,“ piše ona u svom bestseleru iz 1959. Joga za amerikance.

Iako se ne prvi pogled nije moglo naslutiti, delom i zbog toga što nije muškarac iz Indije, Indra Devi je postala idealna ambasadorka joge. Ruska plemkinja i švedski bankar dobili su je pod imenom Evgenija Peterson (Eugenie Peterson, Евгения Васильевна Петерсон). Sofisticirana zapadnjakinja mogla je opušteno da putuje i druži se sa moćnim ljudima i visokim društvom. A opet, nije bila kruta i izveštačena, već su je njena toplina i duhovitost činile dragom svima koji su je upoznali. Privlačila je i srdačno prihvatala učenike bez obira na njihovu motivaciju: od mršavljenja do samorealizacije.

Devino interesovanje za istočnjačku duhovnost počelo je u njenim tinejdžerskim danima, kada je naišla na delo bangalskog pesnika-filozofa Rabindranta Tagoru (Rabindranath Tagore) i američkog okultiste koji je pisao pod pseudonimom Jogi Ramačaraka (Yogi Ramacharaka). 1926, u svojoj 27. godini, glumica i plesačica je prisustvovala okupljanju Teozofskog društva u Holandiji, gde je bila zanesena Džidu Krišnamurtijem (Jiddu Krishnamurti). Naredne godine, putuje za Indiju, prateći svog slavnog učitelja iz grada u grad.

Tokom 12 godina Indija je bila njen dom. Venčala se sa čehoslovačkim diplomatom, našla u glavnoj ulozi u indijskom filmu (scensko ime Indra Devi je kasnije postalo njeno zakonsko ime), družila se sa uglednim ličnostima kao što su Mahatma Gandi (Gandhi), Džavarlal Nehru (Jawaharlal) i Rabindranat Tagore, čije delo je i podstaklo njenu ljubav prema ovoj zemlji. Prijatelji na visokim položajima su svakako pomogli; kada je Krišnamačarija odbio da prihvati ženu za učenicu 1937, njegov kraljevski pokrovitelj je intervenisao u ime Indre Devi.

1939. Indra Devi je trebalo da pođe za svojim mužem u Šangaj. Do tada je učenik u sariju [sari, indijska tkanina koju nose žene] postao drag Krišnamačariji i on je insistirao na tome da ona počne da podučava jogu. To je i uradila – i nastavila sve do kraja svog izvanredno dugog života. Devi je umrla baš pre nego što će napuniti 103. godine, rođendan koji je trebalo da proslavi u Buenos Ajresu u Argentini, njenom domu od 1985.

Devin stil učenja nije bio sličan Ajangarovom ili stilu aštanga majstora K. Patabi Džojsa (Pattabhi Jois), koji su takođe učili sa Krišnamačarijom 30-ih. Možda je Krišnamačarija bio nežniji sa njom ili je Devi shvatila da rigorozna disciplina i neupitna poslušnost neće odgovarati većini zapadnjaka. Ona je zasigurno razumela razliku u životnim stilovima između zapadnjaka i indijaca. „Uzela sam u obzir ne samo tempo po kojem se život u Sjedinjenim Državama vodi, već takođe i činjenicu da većina vas nije imala šansu da održava svoje mišiće gipkim i svoje zglobove savitljivim,“ pisala je u Jogi za amerikance.

Devi je donela žensku perspektivu u ono što je do tada bio muški svet. Takođe je unela svoje iskustvo plesačice, svoje duboko poštovanje prema nesektaškim učenjima Krišnamurtija i, u kasnoj trećini svog života, predanost Satja Sai Babi (Sathya Sai Baba), kovrdžavom duhovnjaku koji je propovedao: „Gledaj očima ispunjenim ljubavlju, slušaj ušima ispunjenim ljubavlju, radi rukama ispunjenim ljubavlju.“ Njena Sai joga nije bila vinyasa flow koji je naučila od Krišnamačarje. Ona je i dalje koristila dah da se kreće u i između poza, ali je zaštitni znak karakterističan za nju bio nežniji i predaniji.

Dok su učenici Ajangara i Džojsa svoje učitelje oslovljavali sa Guruji, Devini su je zvali Mataji, termin za majku ispunjen poštovanjem i nežnošću. I, kao najbolja od svih majki, učila ih je bezuslovnoj ljubavi. „Nije nas samo učila asanama,“ rekao je David Lifar, direktor Indra Devi fondacije u Buenos Ajresu. „Matajin cilj – najvažnija stvar u njenom učenju – bio je da pruži ljubav svima.“

Nova moda

U knjizi Joga za amerikance Devi se bavila svime od asana do rizika vezanih za korišćenje mekih dušeka. Odeljak o dijeti uključio je recepte i jelovnike začinjene njenim humorom. „Indijci tvrde da ljudi koji boluju od artritisa treba da drže sirov, neoljušteni i na zimu zasađen krompir blizu sebe,“ pisala je. „Sama sam videla ženu koja je ranije jedva pomerala svoje prste, kako otvara i zatvara šaku nedelju dana nakon zezanja sa krompirom… Pošto nema rizika u držanju krompira u ruci i pošto možete započeti novu modu noseći jedan oko vrata kao medaljon, bezbedno možete probati ovaj eksperiment… Obavestite me o rezultatima.“

Kraj 1. dela, sledeće nedelje možete čitati o Svami Šivananda Radhi. Ukoliko želite da ostanete u toku, upišite svoju adresu na mejling listu (ispod).