Ovaj tekst poslednji je deo serije o ženama koje su doprinele razvoju dostupnosti joge. Prvi deo, o Indri Devi, možete čitati ovde, drugi, o Svami Šivananda Radhi, ovde i treći, o Lilias Folan, nalazi se na ovom linku. Tekst je originalno objavljen ovde, a ja sam ga prevela i prilagodila za potrebe ovog bloga. Iako se ne slažem nužno sa svim učenjima i pristupnima ovih žena, delim tekstove kao podsetnik i možda motivaciju da svoju praksu delimo i prilagođavamo, otvaramo za druge prostore i druge ljude.
Pogotovo mi je bilo teško da prelomim da podelim i ovaj tekst pošto su mi užasno problematične pedagoške metode Ajengar škole – fizičko i verbalno nasilje koje uključuje. Ipak delim pošto je Gita Ajengar zapravo jedina u ovom tekstu koja dolazi iz Indije, kolevke joge, a moram da primeti da amerikanizacija joge koliko god je pomogla otvaranju vrata jogi, toliko je učestvovala i u brisanju njene istorije, istorije ljudi koji su je stvarali i živeli.
*****
Kada je Gita Ajengar (Geeta Iyengar, poznata kao Geetaji) počela da podučava ranih 1960-ih, mali broj indijaca je smatrao da bi žene trebalo da vežbaju jogu, a još manje da podučavaju druge tome. Dobar deo vremena provela je odgovarajući na pitanja kao što je Da li će stajanje na glavi onemogućiti trudnoću?
Gita Ajengar je tada bila tinejdžerka, ali je njena reč ipak imala neki značaj. Ipak je bila najstarija ćerka B.K.S. Ajengara, tada snažnog 94-godišnjaka koji je podučavao indijske plemiće, političare i slavne ličnosti, kao i međunarodne ličnosti popud maestra violine Jahudija Menuhina (Yehudi Menuhin) ili filozofa Džide Krišnamurtija (Jiddu Krishnamurti).
Gita Ajengar nije stremila tome da bude poznata prosečnom čoveku. Od 1973, kada joj je majka preminula, ona je bila žena iza muškarca. Kuvala je za svog oca, uređivala njegove spise i vodila Ramamani Ajengar Memorijalni joga institut u gradu Pune u Indiji, srcu ajengar joge. Nije prihvatala pohvalu i prepoznavanje, već ih je preusmeravala na Guruđija, svog oca i gurua. Ali odavno je bila masterka joge prema sopstvenim zaslugama. U trenutku kada su žene brojnije od muškaraca na većini časova joge, ona zasigurno zauzima mesto vodećeg autoriteta joge za žene.
Obuka Gite Ajengar krenula je praktično samim rođenjem. „Bila je oduvek oko mene,“ rekla je u intevjuu 1985. „Veoma dobro se sećam kako sam imitirala Guruđija dok je vežbao. Guruđi me je terao da se savijam i uvrćem i stavljao me je na svoja stopala dok je radio stoj na glavi ili ramenima.“ Međutim, njeno detinjstvo nije bilo tako idilično. Kao i njen otac, bila je bolešljivo dete, te je bolovala od svega od prehlada i mučnine do tifusa i difterije. U 10. godini dijagnostikovan joj je nefritis, potencijalno smrtonosno oboljenje bubrega. Nakon jednog od napada i četvorodnevne nesvestice, njen otac je ostavio „niz lekova sa strane i izjavio strogo Od sutra nadalje nema više lekova. Ili ćeš vežbati jogu ili se pripremati da umreš,“ seća se ona u svom ključnom delu Yoga: A Gem for Women.
Do 15. godine podučavala je svoje školske drugove i drugarice jogom. Dve godine kasnije, neki od učenika i učenica njenog oca pitali su da ih podučava dok je on na putu u Engleskoj, na šta je on pristao. Nije se osvrnula nikad, posvetila je pola veka podršci i razvijanju njegovog rada – prvo kao šegrtkinja a zatim kao nastavljačica, vodeći institut zajedno sa svojim bratom, Prašantom (Prashant).
Tri Ajengara su poznati po svojoj svireposti. Oni grde i viču. Osobine koje su često mogle da stvore nesporazum, kaže Patriša Valden (Particia Walden), starija učiteljica ajengar joge koja je sa njima učila od sredine 70-ih. „Neke ljude to zbunjuje. Ne razumeju da neko može da više i vrišti na vas, ali da to radi zašto što im je zaista stalo da razumete materijal ili zato što im je stalo do toga da se oporavite ako ste došli sa povredom.“
Bili su takođe poznati i po svevidosti – spostobnosti da vide vežbača ili vežbačicu koji imaju poteškoća na času od stotinu ljudi, da vas primete u trenutku kada vam pažnja odluta, da „vas isprozivaju kada vide da treba,“ kaže Patriša Valden. „Učiti sa njima to je kao da ste goli. Ne možete se sakriti.“
Gitađi se istakla specijalizacijom u specifičnim potrebama žena. Objavljena 1983. Yoga: A Gem for Women predstavlja enciklopedijski prikaz asana i pranajame za različite dobi u životu žene. Njena poslednja koautorska knjiga, Iyangar Yoga for Motherhood: Safe Practice for Expectant and New Mothers, bavi se svime od pitanja plodnosti do post-porođajne mlitavosti. Njena učenja o tome kako da žene prilagode svoju praksu menstrualnom ciklusu poslužila su kao inspiracija za barem dve knjige.
Iako se nikada nije udala – nije bila zainteresovana za to, objašnjava – imala je razumevanja za napore žena koje su pokušavale da nađu balans između porodičnog života i drugih zanimanja. Ustvari, matrijarhkinja porodice Ajengar je priznala da je zapostavljala svoju praksu joge. „Potražnja za mnom je u potpunosti onemogućila to da i sama vežbam redovno,“ rekla je jednom prilikom. „Muškarcima je drugačije. Oni mogu da budu veoma strogi u programu…zato što je tu neko ko ih podržava.“
Moguće da je njen najveći dar za žene bio primer koji je postavljala. „Zato što je tako snažna žena, tako žustra, ohrabrila je mnoge,“ kaže Patriša Valden. „Ona bi se suprotstavila svakom. Reći će sve što ima potrebu da kaže. Staće iza svog mišljenja i zar nam svima nisu potrebni baš takvi uzori?“
Nikad nije kasno
„Joga je dar za starost. Ko odlazi na jogu pod stare dane ne samo da će dobrobiti imati na polju zdravlja i sreće već i svežine uma, pošto joga nudi sveži pogled na život i tako se može radovati srećnijoj budućnosti umesto da gleda nazad u prošlost koja je već u mraku. Usamljenost i nervoza koji proizvode tugu i jad joga uništava i novi život može da počne. Tako da nikada nije kasno da se počne. Joga, ako se sa njom započne pod stare dane, je ponovno rađanje koje nas uči da smrt susretnemo sa radošću, mirom i hrabro.
Tako da niko nije pošteđen od vežbanja joge i nema izgovora za to. Koliko je joga korisna može se razumeti samo vežbajući je.“
Odlomak iz knjige Yoga: A Gem for Women (Timeless Books, 1990).
Kraj 4. dela. Nadam se da su vam tekstovi bili interesantni. Utiske mi uvek možete javiti putem mejla, a ukoliko želite da ostanete u toku, upišite svoju adresu na mejling listu (ispod).