Pre neki dan sam jednom prijatelju pokušavala da objasnim zašto ne treba da troši lovu na neku specijalnu obuću za hodanje i trčanje po šumskim stazama i da – ako već hoće da se bavi trekingom – baš zato treba da se više pozabavi pokretljivošću, jačanjem i spretnošću struktura koje podržavaju stopalo-skočni zglob-kuk umesto da svoju stabilnost autsorsuje na obuću.
Na šta mi je on rekao: Ali možda je nemam vremena i znam da se neću posvetiti tolikom vežbanju skočnih zglobova…
I zapravo mislim da je u pravu.
Baš zato što zna svoje mogućnosti, jasno mu je šta želi i koliko može da uloži, ovaj njegov odgovor ima poente. Pogotovo ako odlučno stojim iza sopstvene tvrdnje i onoga što nam govore savremena biomehanička istraživanja jeste da opterećenje koje primenjujemo na svoja tkiva treba da bude optimalno – ni premalo ni preveliko, nego baš taman.
Pa je tako moj prijatelj koji tvrdi da je obuća koja će mu zaštiti skočne zglobove od naglih pokreta sa opterećenjem čitavog tela u njima ispada u pravu. Moje tkivo nije spremno – znači treba mi spoljašnja podrška.
Međutim, tu sam shvatila gde se nas dvoje temeljno razlikujemo! A to je što mene vežbanje vežbanja radi ne zanima, ne zanima me disciplina trekinga, trčanja, boksa, dizanja tegova, pa ni nešto što bi neko možda zvao ‘disciplina joge’ i zato umesto da tvrdim da su vežbe koje ja radim ‘bolje’ više posvećujem vremena objašnjavanju toga zašto to i za koga može biti smislenije.
Dr Huberman je pre neki dan postovao definiciju zavisnosti – baziranu na biologiji dopamina i rekao:
“Zavisnost definišem kao progresivno smanjivanje stvari koje mi donose radost.”
Na drugu stranu stavio je prosvetljenje koje razume kao progresivno uvećavanje broja stvari koje nam donose radost. E na tom tragu se nalazi ono što mene zanima!
(Ahaha – malo li je, zanima me prosvetljenje ; )
OKOK, ali to je donekle poenta – želim da ne zavisim od toga koju obuću imam pri ruci (PRI NOZI???) da bih mogla da šetam, trčim, skakućem u različitim uslovima. Vežbam da bih mogla da se krećem sa lakoćom i da mi je potrebno što manje stvari da to radim.
PA ŠTA ONDA RADITI??? KAKO VEŽBATI??? ŠTA OBUVATI???
Drugi drugar mi je nedavno ispričao kako je u njegovom detinjstvu savet lekara za problem ravnih stopala bio pustite dete da hoda bosonogo.
Da, mislim da je ovo najbolji “lek” je se naše telo oblikuje u odnosu na sile kojim ga izlažemo. Hodaj bosa ili nabavi minimalnu obuću. I na što različitijim površinama. (naravno sve ovo pod uslovom da nemamo već izazove u vidu bola ili povreda, onda su potrebna potpitanja da bismo nastavili)
No, tu sam sa jednim predlogom ukoliko možda hoćete detaljnije da se pozabavite stopalima jer planirate leto u prirodi, sa puno hodanja, trčanja, po šumskim stazama, stenama i potocima, pa hoćete tkiva koja spretno i intutitivno reaguju, ali su i dovoljno pokretljiva i snažna da mogu sve to da iznesu (a ne kupuje vam se nova obuća ; )
Imam zapravo dosta predloga za razvijanje kapaciteta stopala a sve ćete dobiti u okviru letnjeg paketa onlajn studija!
Ako vas zanima ovde su detalji. A ako niste sigurni, uradite ovu malu vežbu kao test i vidite kako stojite sa stopalima. Ili, bacite pogled na ove ideje sa malo više instrukcija. A tu je i ovaj stari mini čas najosnovniju (i najpotrebniju) brigu o stopalima.
Ako hoćeš da vežbaš sa mnom u toku (do 30. juna) je letnja akcija – tri meseca za 4500 dinara ili redovna mesečna članarina po ceni od 2000 dinara.
Šta onlajn studio uključuje?
– za sada 20 + video i audio časova od 1h (snimci sa časova uživo sa zoom-a), od kojih šest posvećenih stopalima, kao i mini časova za pokret tokom dana i za opuštanje (za download) – arhiva će se stalno dopunjivati
– časovi na stolici, samomasaža, primenjena anatomija i biomehanika kroz pokret i još dosta toga što će se tek razvijati!
– otvorenost za časove prema vašim željama!