Sav moj bol 3

Opseg prakse ili šta je čija odgovornost

Pre nego što pročitate bilo šta dalje, predlažem da pogledamo ovaj insert iz serije Lui.

Za sve koji ne žele da gledaju ili ne razumeju:

Lui je povredio leđa i odlazi kod lekara. Naizgled nezainteresovani lekar ovakvim trivijalnim izazovom, objašnjava Luiju da to što ga leđa bole, to je zato što ih koristi pogrešno. Leđa još uvek nisu evoluirala. Kičma je red pršljenova namenjenih da se koriste horizontalno, a onda je došao čovek i počeo da ih koristi vertikalno. Potrebno je još oko 20 000 godina da bi se to sredilo, a do tad će boleti. Pa šta da radim? Koristite leđa kako je i namenjeno – hodajte češće na sve četiri. Ili prihvatite da će nekada boleti. Svaki trenutak proveden bez bola u leđima je sretan trenutak.

U većini praksi kojima se želi pomoći nekome da se oseća malo bolje u svome telu, umu, bilo da je to rekreativni trening, joga, savremena ili alternativna medicina, ponekad (ja imam utisak i prečesto) možemo čuti ultimativna rešenja. Ono jedno nešto što ako krenete da radite sve će se odjednom promeniti i početi da izgleda drugačije. Nebo plavo, ptice će zacvrkutati ili već…

Krivca nije teško naći, jer živimo u zbilja grozna vremena, moramo da prodamo sve što radimo da bismo opstali, a da bismo to uradili moramo doći do ljudi, a da bismo to uradili moramo razvodniti priču da nas svi razumeju.

Imala sam tako priliku da čujem od ljudi čiji rad i znanje poštujem kako u edukativne svrhe prepričavaju anegdotalne dokaze i uzimaju ih kao legitimne pokazatelje uspešnosti njihove metode.Anegdotalni dokaz je ono kada neko tvrdi nešto na osnovu iskustva nekoliko ljudi, namesto naučnog dokaza u kojem se moraju poštovati strogi metodološki postupci kako bi se došlo do relevantnih statističkih podataka. A evo i primera – ljudi sa kojima sam se ja susrela tvrdili su da baš njihov metod treninga rešava sve od bola u donjim leđima do anksioznosti, baš sa svakom osobom sa kojom su radili.

U stilu zvuči šašavo ali od kada koristi kontur jastuk moj muž više ne hrče. OK, tvoj muž možda, ali mi nemamo pojma šta će se desiti sa svim ostalim muževima, a čak ne možemo da tvrdimo ni za jedan deo njih.

Udavila sam više ponavljanjem toga koliko je bol kompleksan fenomen. Pogotovo hronični. Ako se nastavlja znači da nismo još rešili uzrok i da treba posvetiti vreme (često i novac) za njegovo rešavanje, a to je naporno i teško. I onda kada nam se pojavi neko sa magičnim rešenjem skloni smo da poverujemo i bez osnova.

Naravno, nekada te stvari koje nam ljudi nude rade posao i rešavaju nam problem, ali ja pričam o problemu bola koji se nastavlja. Ne, 5 poza za donja leđa, 10 najboljih vežbi za rešavanje bola u vratu, ultimativna tehnika disanja za otklanjanje migrene itd, neće uraditi ništa od ponuđenog, sem što će vam oduzeti vreme i delovati kontraindikovano čak ubeđujući vas da takvih rešenja ima. (!jogaleginice i jogalege, moramo biti pametniji i prestati da tvrdimo ovakve stvari!)

I da se vratim na insert sa početka i zašto sam ga podelila (a nije radi medicinskog saveta).

*Mislim da je iskrenost osobe sa kojom radimo u vidu njene stručnosti i opsega prakse (to za šta je zadužena i ima znanja) zlata vredno. Kada ti neko kaže – hej, ja to ne znam, niti je moje polje, neću time da se bavim. Možda znam na koga da te uputim ili se mogu raspitati. Takvog lekara, trenera, instruktora, duhovnog savetnika mislim da treba zadržati jer zna dovoljno da ne zna sve i da za neke stvari možda i nema rešenja jer je potrebno da prođe još 20 000 godina 😉

*Mislim da kao osobe koje se suočavaju sa bolom imamo odgovornost da se informišemo i da se – ukoliko želimo da radimo na rešavanju toga – posvetimo procesu. Da, teško je i naporno, i zahtevno i neće svi imati razumevanja za ono kroz šta prolazimo (pogotovo ako to podrazumeva ozbiljnije promene navika i okoline), ali treba da budemo svesni toga da je odgovornost i na nama da se pozabavimo tim problemom.

Važno mi je i da kažem nešto svojim kolegama/koleginicama. Ja se bavim jogom, te učim ljude pokretu, nekim praksama za vežbanje svesnosti i prisutnosti, opuštanje itd, moj zadatak nije da dijagnostikujem, niti lečim. To je posao nekih drugih ljudi i što pre i vi i ja to shvatimo biće svima lakše. Moj opseg prakse je baš ovo što sam rekla a sa ciljem da se osećate malo bolje u svom telu i umu (malo li je?). Zato nekad umesto joge i nekih vežbanja preporujem intenzivne fitnes treninge ili treninge rekreativnog sporta (trčanje, boks, penjanje, plivanje…), odlazak na psihoterapiju – skupo, ali sa razlogom (tu su i alternative u vidu grupnih terapija, a ima i besplatnih psiholoških savetovališta danas), te, ako se suočavaju sa bolom, obavezno i odlazak kod lekara.

I, da budem ful iskrena – danas bih ljudima najčešće preporučila i da čitaju više, slušaju više muzike i šetaju. Jer sigurno da bismo toga mogli uvesti još malo.

Ako želite da pročitate i prvi deo teksta Sav moj bol 1: šta je bol, on je ovde. A drugi je na ovom linku Sav moj bol 2: bol u donjim leđima.