Stres: izvrnuti doživljaj vremena

Znaš onu situaciju kad kasniš na posao jer ti je veš mašina poplavila kupatilo, a moraš da odeš do prodavnice, zaboraviš masku, pa se vraćaš kući, a u prodavnici red i ispred tebe šesnaest ljudi koji se ka kasi kreću usporeno kao zombiji i izgleda da tek na kasi odlučuju šta će da kupe i gde im se sakrio novac, a ulasku na autobus koji te prethodno isprska jer su rupčage na putu, jer je palo nikad više kiše, svi su ponovo najsporiji na svetu i taj bus dolazi polako i vozač vozi kao da je na takmičenju za najsporiji reli u univerzumu, a tebi se baš danas toliko žuri?

Baš danas kada se tebi toliko žuri vreme kao da je stalo.

A šta ako bih ti rekla da vreme koje doživljavaš kao usporeno nema veze sa stvarnim protokom vremena, već smo progutali plavu pilulu stresa i počeli sasvim drugačije da posmatramo sve oko nas?

Šta ako bih ti rekla da postoje načini koji nam mogu pomoći da se time pozabavimo kako bismo se osećali bolje?

Prvi od njih – razumevanje šta se dešava. U kojoj meri stanja našeg uma utiču, čak diktiraju naše čitavo životno iskustvo.

Naš mozak ima zadatak da stalno tumači i obrađuje informacije koje naše telo prima. Jedna od osnovnih stvari koje pritom radi je pokušaj da reaguje refleksivno – odnosno bez previše razmišljanja: samo hodam, podižem čašu, ne razmišljam previše o koracima. Ali, druga operacija, koja traži toliko energije, jeste kompleksnija analiza i utvrđivanje toga koliko će nešto trajati, koju putanju treba da pređemo i koji će ishod to imati.

Ovo je važno, zato što je proces koji se događa kompleksan i naporan. Stalno računanje toga koliko će nešto trajati, kuda ćemo ići i gde će nas to odvesti.

Kada se nalazimo u situaciji prekomernog stresa (dada, imamo i situacije ok stresa, koji je dobar za nas) jedna od najznačajnijih stvari koja se dogodi jeste da se naše zenice rašire.

Inače, da li ste znali da su naše oči deo mozga (a ne spojene sa mozgom kao što često mislimo)???

Našim očima je jasno da smo pod stresom, kao i našem telu. To menja našu percepciju sveta u tolikoj meri da sve oko nas postaje drugačije. Doslovno vidimo svet drugačije i doživljavamo ga drugačije.

Kako?

Pa tako što nam se prvo suzi fokus – postanemo fokusirani ponajviše na problem koji nam je trigerovao stres, dok ostale stvari postaju mutne, nejasne. Pored toga, telo nam šalje više signala po jedinici vremena, kao da uporno i brzo ponavlja aktivni smo, aktivni smo, aktivni smo.

Naše telo i naš mozak tako kreću da rade u nekom ultra ubrzanom modu, a mi imamo utisak da je oko nas sve maltene stalo. Usporilo se do nepodnošljivih nivoa, doprinoseći još većem osećaju stresiranosti.

Računanje analize trajanje – putanja – ishod se dakako menja, stalno smo u tom obrascu izračunavanja, ali samim tim i naše celokupno životno iskustvo. Izgleda kao da nemamo vremena ni za šta, a spoljašnji svet nam u tome ne pomaže.

Evo, već sam se istresirala od same pomisli na to.

Ali, nisu naš mozak, niti telo (neodvojeni zapravo) toliko bespomoćni. Imamo ultra dostupnu i sasvim besplatnu alatku na raspolaganju: duboki san. Ali i još neke trikove u rukavu.

Spavanje je jedino vreme kada smo u relaciji samo sa samim sobom. Nema relacija sa spoljašnjim svetom, odnosno nema signala koji našem telu govore računaj! Prostor i vreme postaju fluidni (svašta je moguće u snu i poverovaćemo u to), što omogućava da resetujemo nervna strujna kola u tolikoj meri da smo u budnom stanju spremni za ove kompleksne radnje mozga i stresne situacije.

Međutim, danas se često suočavamo i sa nesanicom, a i nemamo prilike da spavamo svako malo kada se istresiramo. Ali umesto toga na raspolaganju imamo popriličan broja tehnika relaksacije: sve od pukog mirnog ležanja, preko meditacije do hipnoze čak. Koju god tehniku izabrali – a ja podučavam neke svetovnije i veoma pristupačne na časovima Opuštanja – one će nas dovesti u stanje blisko snu. Naravno, ništa ne može da zameni duboki san, ali nam metode relaksacije pomažu da:

Isključimo kognitivne procese, računanje trajanja-putanje-ishoda, odnosno donekle omogućavaju ovo resetovaje nervnih strujnih kola kako bismo mogli da funkcionišemo bolje u budnom stanju.

Tehnike relakcije nam mogu pomoći da dubokom snu pristupimo lakše. Setite se kada ne možete da zaspite – to je zato što nam je mozak i dalje u obrascima računanja. Tehnike nam zato pomažu i dovedu nas u stanje pospanosti i približe dubokom snu gde je najbolje obnavljanje moguće.

PS ako vam se vežba nešto od toga, časovi Opuštanja se održavaju uživo (u studiju ili putem online prenosa) petkom od 17h (taman da se spremite za relaksirani vikend, a dostupan je veliki broj takvih časova i u online studiju.