Učenje u telu 2

Nedavno sam dobila poziv vezano za časove u JKSu od osobe koja je želela početničku grupu pošto nije želela da se oseća kao da je najgora u jogi. Rekla mi je da želi da nauči i tu jogu jer se čovek uči dok je živ.

Divan razgovor, ali sam ga završila sa neprijatnim osećajem, jer mi je ta osoba ispričala i kako joj je prvi susret s jogom bio na časovima gde se osećala kao da je najgora u jogi.

Mogla bih se smejati ljudima koji to izgovaraju, ali istovremeno vidim da je to ono što kursevi za instruktore/ke nude i nakon toga ono što oni mogu da ponude ljudima koji dolaze na njihove časove. Nekoliko položaja i pokreta koji bez puno razumevanja o tome šta se radi, kako i zašto treba da budu preneti ljudima.

Pisala sam nešto o svojim idejama rada u telu, odnosno utelovljenog (embodied) pristupa u prošlom tekstu, ali bih sad da se dotaknem još jednog aspekta ovog pristupa.

Položaji i pokreti tu su da nas nešto nauče. Možda nešto o tome kako stojimo ili kako se krećemo, kako prenosimo sile, koje zglobove pokrećemo više, a gde se štedimo. Istraživanje varijacija treba da nam ponudi ne samo alternativu, nego da nam direktno da uvid u ova pitanja, a onda možda i ponudi alternativu (ojača nas, učini pokretljivijima, lakšima u pokretu). Možda nas nešto nauči i o tome kako radimo druge stvari – da li silimo ili se trudimo da se prištedimo. Često to kakvi smo u telu zna da bude kakvi smo i u drugim stvarima (setimo se: telo nije nešto drugo od nas).

Ipak, postoji opasnost i često sam to čula da se ovome pristupi jednostavno: mišićava, mršava osoba je tako često i vredna, a krupnija je lenja. I slične nebuloze. Mi, naravno, nemamo pojma, niti možemo znati šta se dešava u nečijem teloumu na osnovu jednog pogleda, pa ni dva-tri.

Upravo zato pitanje nije kako neko izgleda (niti kako poza, vežba izgleda), već kako – kako se krećemo, kako stojimo, kako odmaramo. Da li letimo iz položaja u položaj? Jurimo da završimo? Da što više ponovimo? Mlatimo bez previše razmišljanja o tome šta radimo? Pokušavamo da izdržimo? Da li visimo u položajima ili se osećamo stabilno i možemo se lako pokrenuti iz njih?

Puno je tu pitanja i naravno da nije poenta da ih sve otkrijemo u jednom dahu, ali to su neke ideje.

A evo i konkretnijih predloga kako da istražujemo drugačije bivanje u položaju Psa koji gleda dole ili u pokretu iz njega.

a tu je i drugi video koji pominjem u ovom prvom:

View this post on Instagram

Snimila sam ceo video iz drugog ugla, ali skroz mutan 🤦‍♀️ Zato evo samo ovaj biser zlata vredan (?) da pomogne aktivaciju ramenog pojasa i jezgranca. . Korisno za sva naknadna loudovanja u plenkovima, stojevima na rukama i sl. . Ovde naravno, jer je to rizik posla, kažem notornu glupost, to da nam ne pomažu leđa kad tako ograničimo pokret, a istina je skoro sasvim suprotna. . Ideja je da ograničavanjem ekstenzije u kičmi pokušamo funkcionalnije da aktiviramo stabilizatore a pomognemo ramenima da otkriju svoj opseg. . Ne mislim da je ekstenzija kičme bezveze, ali mislim da se možda prečesto oslanjamo na nju. Radim dosta i sa baš snažnim tipovima ljudi i skoro bez izuzetka je ovo lekcija za sve. . A ko ne zna da drži tu strukturu, ne može dalje da opterećuje ramena – sklekovi, stojevi na rukama i sl (iako je ok opterećivati ih i "nepravilno", no tek kad ovo skontamo 😉).

A post shared by Anica Stojanović – joga&pokret (@anica.koja.gleda.gore) on